Nova studija ukazuje na to da se bioraznolikost vinograda i proizvodnja vina mogu istovremeno optimizovati kombinovanjem organskih metoda upravljanja s drugim regenerativnim praksama, kao što su smanjenje upotrebe pesticida, obrada tla i košenje.
Ova studija sugeriše da, dok vitikultura i očuvanje bioraznolikosti mogu koegzistirati u organskoj poljoprivredi, ovi paralelni ciljevi mogu biti još bolje podržani kombinacijom proširenog upravljanja i očuvanja prirodnih staništa u širem pejzažu.
Optimizacija bioraznolikosti i proizvodnje vina: Organski pristup i regenerativne prakse
Sistemi proizvodnje hrane imaju za cilj proizvodnju useva, ali i zaštitu bioraznolikosti i održavanje ekosistemskih usluga (vrednih doprinosa koje ekosistemi pružaju, od regulacije vode, vazduha i klime do podrške prihodu putem turizma). To je glavni cilj poljoprivredne ekologije (agroekologije): dizajnirati multifunkcionalne ekosisteme koji podstiču sinergije i ublažavaju protivrečnosti između ova tri faktora.
Organska poljoprivreda je vrsta agroekološkog upravljanja koja ima za cilj proizvodnju hrane korišćenjem prirodnih procesa i supstanci, i obično ima manji ekološki uticaj u poređenju s konvencionalnom poljoprivredom. Organska poljoprivreda se primenjuje širom sveta, a njenom upotrebom se sve više povećava u Evropi.
Evropska unija ima za cilj da do 2030. godine 25% svojih obradivih površina bude organsko (u 2020. godini, 9,1% obradivih površina EU-a bilo je obrađeno organski). Prethodni dokazi sugerišu da organska poljoprivreda pozitivno utiče na bioraznolikost i nekoliko ekosistemskih usluga (npr. prirodna kontrola štetočina, oprašivanje, sekvestracija ugljenika), ali neka istraživanja su pokazala da daje manje prinose u poređenju s konvencionalnom poljoprivredom.
Ova studija istraživala je da li se poljoprivredna proizvodnja i očuvanje bioraznolikosti mogu istovremeno optimizovati. Istraživači su se fokusirali na vinograde, višegodišnje agroekosisteme koji se intenzivno upravljaju. Vinogradi predstavljaju jedan od useva u Evropi koji je najviše zavistan od pesticida, jer su vinove loze osetljive na mnoge štetočine i bolesti. Organski vinogradi takođe se suočavaju s izbijanjem štetočina i patogena koji prete prinosima. Očuvanje proizvodnje u budućnosti prioritet je za one koji se bave proizvodnjom vina i često se smatra da je upotreba velike količine pesticida i fungicida neophodna da bi se očuvali prinosi.
Unatoč ovim intenzivnim praksama, vinogradi takođe imaju potencijal da ugoste raznolike organizme jer njihovo upravljanje ne uključuje godišnje poremećaje tla. Vegetacija između redova vinove loze može biti utočište za mnoge organizme, a upravljanje ovom “inter-rednom” vegetacijom važan je faktor bioraznolikosti vinograda i ekosistemskih usluga. Osim toga, upravljanje između redova ne razlikuje se nužno između konvencionalnih i organskih vinograda, što sugeriše da bi ovo mogao biti zanimljiv polugod za ograničavanje ekoloških uticaja vitikulture, nezavisno od njihovog tipa upravljanja.
Kako su vinogradi veoma različiti od obradivih sistema, istraživači su želeli istražiti da li će se koristi organske poljoprivrede viđene u obradivim sistemima takođe pojaviti iu vitikulturi. Istraživači su istraživali odnose između bioraznolikosti na različitim trofičkim nivoima (14 taksona) i određenih ekosistemskih usluga (14 pokazatelja poljoprivredne proizvodnje, kvaliteta/zaprljanost zemljišta i prirodna kontrola štetočina). Pratili su 38 konvencionalnih i organskih vinograda na jugozapadu Francuske u širokom opsegu pejzaža s različitim proporcijama polunaturnih staništa. To im je omogućilo da istraže interaktivne efekte između sistema upravljanja i strukture pejzaža.
U poređenju s konvencionalnom poljoprivredom, organska poljoprivreda povećala je bogatstvo većine taksona (osim što su bube i gliste imale značajno manje bogatstvo u organskim poljima). Zemaljski paukovi, rodbina skakavaca i zemaljske bakterije značajno su se obilnije nalazile u organskim vinogradima. Prirodne usluge kontrole štetočina (putem prirodnih predatora) takođe su se povećale za 9%. Nasuprot tome, proizvodnja vina bila je niža (za 11%) u organskim nego u konvencionalnim sistemima.
Istraživači su utvrdili da u nekim slučajevima nije bilo protivrečnosti između bioraznolikosti i proizvodnje, ali ovi slučajevi nisu bili povezani s organskim ili neorganskim upravljanjem. Postojali su neki aspekti konvencionalnih vinograda koji su postigli visok nivo i bioraznolikosti i proizvodnje. Iako se mnoge prakse organske poljoprivrede uglavnom fokusiraju na eliminaciju sintetičkih pesticida i herbicida, istraživači sugerišu da bi prakse koje se nalaze na nekim neorganskim vinogradima, poput smanjenja perzistentnih, nesintetičkih pesticida, i smanjenja obrade tla i košenja, mogle značajno koristiti bioraznolikosti. Savetuju da se ove druge ključne upravljačke prakse takođe uzimaju u obzir pri regulaciji organske poljoprivrede.
Dodatno, sastav ili konfiguracija pejzaža nisu bili jasni faktori koji povećavaju bioraznolikost; kontekst pejzaža uglavnom je uticao na bogatstvo ili obilje grupa bioraznolikosti u vazduhu, a takođe su pronađeni i neki marginalno značajni efekti na predatorne členonošce. Stoga istraživači sugerišu da se kontekst pejzaža može dodatno istražiti kako bi se utvrdila njegova uloga u kontrolnim uslugama štetočina.
Sveukupno, ova studija pokazala je da se upravljanje vinogradima može prilagoditi kako bi se istovremeno optimozovala bioraznolikost i proizvodnja. Istraživači naglašavaju potrebu za dopunjavanjem organske poljoprivrede drugim rešenjima i na lokalnom i na pejzažnom nivou kako bi se stvorili održivi sistemi vitikulture koji optimiziraju očuvanje bioraznolikosti i pružanje više ekosistemskih usluga, kao i poljoprivredne proizvodnje.
Za više informacija o “regenerativnoj poljoprivredi” pogledajte ovu poveznicu (pristupljeno 10. jula 2023.), budući da se definicija termina nije još uvek ustalila, ali je generalno zainteresovana ne samo za stvaranje poljoprivrednih sistema koji su samo “održivi”, već i za one koji na neki način “obnavljaju” prirodne ekološke funkcije.
Regenerativna poljoprivreda stoga preklapa s organskim metodama uzgoja jer ima isti cilj, ali ide dalje od metoda poljoprivrede razmatrajući poljoprivredu unutar pejzažnog pristupa. Međutim, budući da ne postoji šema za sertifikaciju, poljoprivrednik samoproklamovani regenerativac može odlučiti da koristi pesticide i ne bi dobio organski sertifikat. Ova studija istražuje kombinovanje organskih praksi s kompatibilnim praksama upravljanja pejzažem kako bi se dizajnirali multifunkcionalni agroekosistemi.